Синај је одувек представљао свето место, на којем су људи могли осетити Божије присуство, јер je Мојсије од Господа примио Закон. Зато су Јевреји увек Синај доживљавали као свето место, а што ће то чинити и хришћани. Већ су у 3. веку хришћани населили ово полуострво, па ће временом постати монашка насеобина. Од 4. до 6. века монаштво на Синају се интезивно развијало и организовало, али су и проблеми међу монасима све више учестали. О самом животу монаха на Синају од 4. до 6. века, као и о проблемима, говоре Етерија, Нил Синајски, Јован Мосх и Јован Лествичник, а који су били сведоци раног монаштва на овом полуострву.