Када се у оквирима пројекта „Трагом баштине Митрополије дабробосанске“ иконописац Здравка Милетић Нинковић определила да копира икону Пресвете Богородице из Саборне цркве у Сарајеву, поставило се питање овог уметничког дела високих вредности (сл. 1). Циљ пројекта Православног центра за младе „Свети Петар Сарајевски“ био је заснован на креативном и културолошком памћењу, као и фокусирању на вредностима хришћанске уметности у прошлим временима како у оквиру збирке икона из Саборне, a највећим делом из Старе цркве у Сарајеву, као и манастира Добрун, тако и у ширем смислу.

Управо икона Богородице, позната као Madre della consolazione, тј. њена „сарајевска“ верзија, представља један од путоказа у правцу истраживања историјских околности, али и географских одредница кретања импулса које је византијска уметност омогућила црквеној уметности на Истоку и Западу (сл. 2). Нарочито када је у питању синтеза која рефлектује „сусрет“ са готичким, романичким и наслеђем ренесансе. На самој икони предочен је лик Богомајке у свечаној пози са Христом Емануилом у наручју. Богомладенац је приказан у тамноплавом хитону протканом златним, флоралним, линеарно изведеним мотивима. Огрнут је хематионом у боји цинобера, који се пресијава златним осветљењима, стреличасто маркираним. Благосиља десном док у левој руци држи глоб, који је прекривен сребреним вотивом. Стога се може закључити да је Емануил истовремено приказан и као Космократор. Доња хаљина Богородице такође је тамноплава са рефлексима смарагдне боје. Мафорион је црвено- љубичаст, прикачен округлом златном фибулом око врата и оивичен широким паспулом, украшеним „псеудоарапским златним словима“. Три девичанске звезде на челу и раменима такође су маркиране златом. Шаке мајке и детета прекривене су вотивним додацима од сребрног лима, где је поновљен цртеж насликаних облика „испод“. У доњим сегментима, драперија је веома набрана и „динамична“, што представља извесно „нарушавање“ монолитности и мирноће целе композиције посматрано из перспективе византијских икона. Испод мафориона уочава се бели, прозирни вео, којим је покривена глава, који је доњем делу спојен поменутом фибулом.