српски

english


Димитрије М. Калезић

Свесвјетије и свесветије

стране: 465-480

Извод

Другу од ове двије ријечи чуо сам током последњих десетак година можда десетак пута, али је нигдје нијесам нашао писмено фиксирану – све до ових дана. Наиме, на сајту Српске Православне Цркве www.spc.rs 12.06.2014. налазимо израз свесветије, а имамо код Његоша и ријеч раније познату – свесвјетије. Њих су двије акустично, по изговору и по слуху, прилично сличне, али поријеклом и значењем су врло различите и дивергентне: префикс све настао је од ВСЕ, а главни дио ријечи свјетије, изведен је из коријена СВѢТЪ – то је свјетлост створена, тварна, физичка, а друга ријеч има други коријен и у старословенскоме и у црквенословенском језику: СВѦТЇЙ – свети, па префикс ВСЕ, стављен уз придјев има другу улогу, суперлативнога префикса, означава суперлатив – ВСЕСВѦТЇЙ – најсветији, свесвети: старословенски СВѦТЇЙ (светиј, свентиј) а црквенословенски СВАТЇЙ (свјатиј). Свесвјетије је настало од коријена СВѢТЪ што означава свјетлост тварну – цио, сав свијет, свемир који сија, блиста. Из тога коријена, односно гласа Ѣ, настало је наше данашње у дијалектима е, и, ије, а од старословенскога Ѧ, односно црквенословенскога Ѧ – чисто е. Тако, свесвјетије значи: најсвјетлија, најјача, највећа свјетлост, а свесветије – најсветија, највећа светост, највећа светиња; она је светост, атрибут самога нествореног, надтварнога и вјечног Бога, и, таква, она је изнад твари и свакога поређења. Ово је лексички неутемељен израз, хибрид; означава надтварну заједницу светих: Бога, анђела, светих... која је надтварна и благодатна надреалност која улази у подручје природе, али без континуитета и идентитета. Будући, дакле, изнад свега створенога и тварног, она је свему природноме недосежна. Његош није, нити је могао, нити је покушавао, да досегне натприроднога Бога и његов атрибут – светост, јер је, будући надтварна – она недосежна. Из тога разлога он не употребљава такву ријеч, па је у његовоме речнику и нема, а старословенско Ѧ (Ен) и црквенословенско Ѧ (ја) код нас је дало чисто е: СВѦТЇЙ – свети. Ове друге ријечи која заокупља нашу пажњу – свесветије – нема ни у једном речнику ни црквенословенскога ни српског језика. Она је настала замјеном А у Е; таквих ријечи има још у нашем језику: ИМА – име, ПЛЕМА – племе, СѢМА – сјеме и друге.

УДК:

нема

преузми пдф