српски

english


Преподобни Навкратије

Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита

преводилац: Радомир В. Поповић

стране: 29-50

Извод

Све до садашњег времена, најдража моја браћо и оци, оставио сам по страни смирено писање, проводећи дан за даном и пригушивао сам у себи тугу. Ово сам чинио из више разлога, о којима, како мислим, ваша часност зна. Пре свега зато што је за мене било незамисливо да вам се јави као весник тужног догађаја: говорим о уснућу (κοιμήσεως) блаженог приснопамјатног нашег оца. Колико видим, не само овдашњи, него још више удаљени крајеви узнемирени су небивалом вешћу, за многе је то било невероватно, да се он, служитељ Господњи представио од овдашњег, и не мислим да и до вас није стигло то о чему сам ја ћутао по побожном стиду. Зато сам по неопходности приступио овом писму, обавештавајући вас, и против своје воље, као очевидац о томе што сте ви раније чули од других. И све то не без жалости и не без суза. Ко може, чак ако има и камено срце, а да не пролије горку сузу, помисливши о општем губитку Цркве Божије? Ко, ако има и адамантску (– врста камена) душу, не би био поражен неочекиваном вешћу, и не ода, што је својствено природи, да је он коначно изашао из њене области?

ДОИ:

нема

УДК:

27-36:929 Теодор Студит, свети

27-475.5

преузми пдф