српски

english


Предраг Драгутиновић

Th. J. Kraus – M. Sommer (прир.), Book of Seven Seals. The Peculiarity of Revelation, its Manuscripts, Attestation, and Transmission

стране: 205-209

Извод

У Отк. 5, 1 стоји: „И видех у десници онога што седи на престолу књигу, написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.“ Мотив књиге са седам печата који се отварају један за другим (Отк. 6–8) инспирисао је кроз историју многе текстуалне и нетекстуалне интерпретације књиге Откривења. Запечаћена књига је библијски мотив (Дан. 12, 4; Ис. 29, 11) који маркира потребу да се тајна сачува до одређеног времена. Пророк Јован пак добија следећи налог: „И рече ми: немој запечатити пророчке речи ове књиге, јер је време близу“ (Отк. 22, 10). Приређивачи зборника о коме је реч нису случајно одабрали баш овакав наслов за зборник који је пред читаоцима: Књига са седам печата. Књига Откровења Јовановог је по много чему специфична и јединствена у канону Новога Завета. Она једина припада жанру апокалиптике, налази се на последњем месту у канону, њен пут у канон је био трновит и турбулентан, њен свет симбола проузроковао је многа спорења у Цркви, писана је у богослужбеном духу, а никада није нашла примену у богослужењу и сл. Отуда не чуди што књига Откровења има специфичну и јединствену рукописну традицију у односу на остале књиге Новога Завета: „Рукописна традиција за књигу Откровења знатно се разликује од оне осталих новозаветних списа. Једна специфична карактеристика је подела византијског Већинског текста на две различите текстуалне традиције“ (Nestle- Aland 28, 2012, 66∗). Зборник о коме је реч окупља низ радова који се баве управо тематиком специфичности рукописне традиције Откривења, не само текстуалним варијантама, већ и формама, тј. физичким облицима рукописа Откривења. Извесни научни увиди промениће устаљене представе о примени ове књиге у црквеном животу.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф