српски

english


Др Станимир Фемпл

Дуализам у космосу

стране: 281-284

Извод

Чувени берлински физиолог Ди Боа Рејмон одржао је 1872. на скупу природњака у Лајпцигу један говор: О границама сазнања у природној науци“. Полазна тачка његовог разматрања је објашњење — шта значи сазнати природу. Ослањајући се на атомску теорију која је у то време већ имала завидан успех, он каже да се спознаја природе састоји у томе да се промене у свету сведу на кретање атома. Несумњиво ће доћи време када ће то поћи човеку за руком. Имаћемо, на неки начин, формулу света. То би био један огроман систем диференцијалних једначина на основу кога би се могао израчунати у сваком тренутку положај и брзина сваког атома у свету. Требало би само у ту формулу унети извесне вредности нашег запажања, па ћемо рачуном моћи да објаснимо извесну појаву као нужну последицу нашег запажања. Можемо и на то рачунати да ће доћи време када ћемо имати астрономско познавање не само света, него и нашега мозга. Моћићемо пратити кретање сваког атома у нашем мозгу и утврдити са којим су положајем и кретањем атома везани извесни психички процеси. Биће занимљиво пратити нашим душевним оком игру угљеникових, азотних и других атома у мозгу приликом, рецимо, неког музичког доживљаја. Али како настаје свест тј. како долази до најједноставнијег психичког процеса том приликом, то нећемо моћи сазнати. Ма како тачно пратили кретање атома у нашем мозгу, разабраћемо само кретање, сударање и опет кретање атома. То је, дакле, граница сазнања наше природе. Ди Боа Рејмон закључује са чувеним »ignoramus et ignorabimus« (не знамо и нећемо знати).

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф