српски

english


Владан Поповић

Сазнање Бога

стране: 77-96

Извод

Видимо да је Беркли хтео да са својом епистемогогијом и метафизиком укаже на егзистенцију Божију као и на бесмртност душе, да помири Божије свезнање и предвиђање са слободом човека као и да покаже празнину и погрешност неких грана спекулативних наука и да приведе људе изучавању религије и корисних ствари. У том смислу Беркли је учио да је сваки догађај знак силе и моћи Божије. Наши напори, одлуке, намере, играју релативно малу улогу у свим збивањима. Међутим наша душа или дух, ипак може да буде веома активна и стварни узрок низа догађаја; на пример, у случајевима греха или где се ради о „унутрашњој девиацији воље човекове од закона разума и религије, од моралног закона“. Грех или морално неваљалство, тумачи Беркли, не састоји се у спољној физичкој акцији или кретању већ у унутрашњој девијацији воље од разума и религије. Убијање непријатеља у рату или легална осуда криминалаца на смрт не сматра се као грех, мада гледано споља дело је исто као у случају каквог злочина, јер је реч о убијању. „Грех се према томе не састоји у спољној акцији, нити се Богу може приписавати да је непосредни узрок сваке акције, с обзиром да Бог и није једини делатељ који производи сва кретања тела". Рационална бића, људи, чине корисне покрете али ограничене снаге, крајње заиста оне су изведене од Бога, али непосредно под контролом своје људске воље, што је довољно за могућност да се греши").

УДК:

нема

преузми пдф