српски

english


Владан Поповић

Нова теорија вида

стране: 37-47

Извод

Неку врсту увода у Берклијеву Расправу о принципима људског сазнања, истина не у потпуности, можемо да кажемо да чини његов есеј Нова теорија вида. У овој својој „новој теорији вида" које је у ствари и прво његово дело, кроз које и почиње да излаже свој философски систем, Беркли дискутује како целокупно наше сазнање зависи од стварног вида уз асоцијацију наших других чулних искустава. Беркли посебно овде наглашава да ми никада не опажамо простор, односно раздаљину, величину и положај ствари видом, већ то до чега путем вида долазимо јеоу само различите визије, опажања, ствари када их посматрамо из различитих перспектива, са различитих тачки удаљености. Сваки тај моменат виђења, опажања, јесте у уму без којег виђено и не постоји. У уму је али није исто што и ум. Јер је ум активан а то што се сазнаје јесте пасивно. Моглм бисмо већ одмах да приметимо како Беркли уствари посматра ствари или свет око себе кроз јеванђелски принцип „несливености али и нераздељености“, то је христолошки принцип који је веома имплицитно наглашен у Берклијевом систему философије. Поље чула вида је према томе дводимензионално, а помоћу асоцијација са чулом додира ми опажамо ствари и у трећој димензији, у дубини. Не само у дубини простора, већ и у дубини нашег духа ова опажања добијају своју сагласност сажетост, или реч је о извлачењу закључака преко упорећења и комбинација.

УДК:

нема

преузми пдф