Проблематика која је захваћена у овом роману несумњиво да је од централног значаја за савремену историју. Један велики роман, или било какво друго значајно дело на пољу уметности или филозофије, или писања историје, заиста мора да буде сведок живота. Можда нам овај роман Бориса Пастернека баш и сведочи о томе, више од и једног великог или познатог уметничког дела нашег времена, колико је уметност и израз акта сазнања, средство помоћу којег се још отвореније упознајемо са својим добом, са човеком или историјом, са свим оним што представља вредност живота, на шта се ослањамо и са поверењем живимо у простору радости, усред свих несавршености које нас прате. Због тога што се баш на подручју историје толико јасно изражавају наше несавршености, потврђује нам велики број филозофа и уметничких критичара, не бисмо могли да задовољимо овој ум са разлозима или оправдањем потребе за животом. Чињенице историје толико много негирају веру у вредности живота, да ако налазимо нешто од вредности у уметности налазимо баш у томе подвлачи и Хари Левин, да нам се кроз њу те вредности на свој начин враћају и наше живљење чине осмишљеним.