српски

english


Владан Поповић

О једној песничкој неортодоксној идеји „венчања неба и пакла", као и о питању шта је „иза културе" иронија или хришћанско Откривење

стране: 133-139

Извод

Све ово што смо рекли, на шта указујемо као на посебности нашег времена, а што нас опет води захтеву разматрања духовних корена, свог почетка, нешто што нисмо у могућности да напустимо без најрадикалнијих последица по структуру нашег ума или начина мишљења, потврђује опет и то да смо заиста на свој начин, реално, у оквиру једне рационалности, изградили свој „народни живот” на веровању у два подручја — подручје мира или неслободе, добра или зла, што налази и свој израз у речима или симболима „раја” и „пакла”. На пример, ако стално слушамо, у оквиру наших напора васпитања, потребу да увек и увек, и никада другојачије, треба да говоримо истину, да се залажемо за истину, онда тим увек и увек потврћујемо свој корен разумевања или потребе за истином. Јер истина је појам за слику реалности, све оно што нам. долази као стварност, а када њу истражујемо, у сложеним условима развоја саме стварности, онда се ослањамо на нешто што нам је дато, диспозиционо, у распознавању потребе за истином. Истину идентификујемо са појмом добра, јер сваки недостатак добра уноси неред у поредак наше мисли или у структуру нашег ума. У процесу живота, развоја човека, у процесу његовог усавршавања, уз тежњу за савршеијем облицима живота, увек се и увек намеће и питање истине, јер смо брзо дошли до благодати искуства да са ослонцем на њу једино се можемо надати бољим условима живота или могућности усавршавања, а што укључује и све богатије знање, обавештења, открића, што је опет све ствар истине. Свесно или несвесно Она је на неки начин „иза нашег рада” или ослонац нашег развоја.

УДК:

нема

преузми пдф