српски

english


Јереј Атанасије

О песимизму и оптимизму у уметности и о потреби посматрања света и дечјим очима

страна: 62-82

Извод

Ове две изложбе захтевају од нас далеко више пажње, више размишљања, него што смо им изгледа поклонили. Јер ми смо као друштво све више такође у оном периоду када је већ и код нас Индустријска револуција пружила све своје благодатне дарове, или бар у целини можемо да сагледамо сву лепоту нашег будућег живота под њеним благодетима. Али како индустријока револуција носи и извесне захтеве, нешто што тражи наш већи духовни анганжман да би се њени дарови у потпуности могли да прихвате заиста као благодати, онда један од исто тако важних наших проблема јесте и чисто духовно прилагоћавање овој ново насталој ситуацији. Ми у томе веома много каснимо, и не само много већ је то и веома озбиљно наше питање: да не губимо више него што добијамо новим временом, усред свих формалних фантастичних успеха које смо постигли, напоредо уз исто тако величанствен успех и целог светског друштва. Организатори ових двеју изложби, као и неколико сличних, на којима смо могли да видимо дела светских мајстора примера највећих достигнућа на пољу сликарства, учинили су своје, уз највећи нашу захвалност, као прилог решавању овог питања. Јер, знамо, то је једно и од највећих искустава и из наше историје, из развоја нашег друштва, колику огромну улогу има уметност, сликарство, у бућењу човека ка нечем што би се могло описати као више, вредније, од свакодневног искуства и материјалних потреба. Сада, када смо осетили огромне прилоге за наш маггеријални развој од развоја науке, технике, када смо скоро у једном аутоматизованом прогресу у том погледу, укључени у њега кроз светски развој, са чисто једном техничком инерцијом рада, ипак се поставља питање колико смо успели да се прилагодимо у једном више духовном погледу свим тим новим променама; или колико смо запоставили оно кроз шта смо до сада усвајали живот као вредан живљења, и кроз тај дух, тог усвајања, доспели до ових дана са свим њиховим благодетима, али и питањем да случајно не изгубимо при томе и нешто важније, што омо стекли, што смо такоће напорно чували, уз огромне жртве, а што сада као да тако лако предајемо, одри- чући га се.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф