српски

english


Владан Д. Поповић

О једној песничкој неортодоксној идеји „венчања неба и пакла", као и о питању шта је „иза културе" иронија или хришћанско Откривење

стране: 1-6

Извод

Уколико на основу савремених истраживања све јасније сагледамо место и улогу науке историје, мећу осталим наукама, у нашем интелекту, као и све промене које је унела у структуру наше мисли, како то примећује Лорд Актон, онда ми у нашем културном поднебљу на побом месту сагледамо, јасније, своје духовне корене, свој почетак, као и немогућност да их напустимо без најрадикалнијих последица по структуру нашег ума. Јер је и наша интелигенција, мислимо на онај образовани, школском медотологијом рада, део нашег народа, поверовала такоће у пропаганду филозофа 18. века и њихов захтев да имамо више поверење у хуманисте и да заузмемо што одлучнији став против средњег века. Мећутим, како примећује и историчар и филозоф историје Херберт Батерфилд, овај захтев није успео да историчари посумњају у то што бисмо назвали самим основама нашег живота, или основом ових наших „модерних времена". Заиста, и у нашем садашњам (раду на пољу историјоких истраживања, огроман материјал који откривамо и публикујемо, све богатство наше савремене историографије, потврћује тачност ових речи, посебно то да покушај, кажимо и несвесно под утицајем пропаганде филозофа из 18. века, да напустимо своје духовне основе, свој ослонац или почетак, који као духовна структура нашег поимања и општих циљева рада, присуствује у нашем уму, није успео и да савремена историја као наука делује на саму структуру нашег мишљења у том погледу што коригује покушај промене те структуре, односно враћа нас природом рада саме логике на структуру ума кроз коју већ радимо и развијамо се као структуром своје основе. Богата савремена историографија. све бројнији документи, сведоче нам о нашем духовном и интелектуалном напору да није са својим кореном ту негде у једном од прошлих деценија или векова, а не даље од времена Епохе хуманизма и ренесанса, већ да му је корен у оној градиозној епохи људске историје када је човек после толиког напора причања, домишљања, да дође до потребне слике о животу, која би га задовољила, коначно до ње и дошао у појму самог хришћанског Откривања; јер на супрот појму Откривања, у резигнацији, у разочарењу, да се до одговарајуће слике не може да доће, закључивало се да је боље бити и „не роћен".

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф