српски

english


Јереј Јован

Православна црква у ропству и Њена универзалност

стране: 255-264

Извод

Све је веће интересовање за Православну цркву. Томе несумњиво доприноси савремено екуменско расположење. Мећутим, и поред посебног значаја за упознавање Православне цркве кроз савремену активност у оквиру Екуменског покрета или Светског Савета Цркава, низ је и других необично важних фактора који томе доприносе. На првом месту можемо да укажемо на опште стање савременог света, његово све веће савлађивање „парохијализма”, изолованости, брзе комуникационе везе, општа индустријализација, као и немири, социјални и политички, који приморавају на велике миграције становишта; али исто тако и због појачаног интереса за културно наслеће прошлости, свих цивилизација и свих религија; због свега тога појам о Православној цркви, или вероисповести, добија све више своје одрећеније место и све више долази до израза као историјска чињеница о којој се није до сада довољно водило рачуна, скоро као да није припадала оном облику културе са којим се данас рачуна као руководећем у свету. Све значајније студије о природи, о условима њеног развоја културе коренима, принуђава све већи број историчара и социолога, као и филозофа историје и културе, да се заинтересују за историјски развој и егзистенцију Православне цркве. Желимо овде да се осврнемо на такву једну студију о нашој Цркви. Са своје стране имамо такође пуно разлога да пратимо развој овог интересовања за Православну цркву, посебно у нашем друштву. Јер данас када нешто више наглашавамо него уобичајено да испитујемо рационалне изворе свему ономе што желимо да потврдимо као корисно за усвајање, задржавамо се на првом месту на интересовању и у свом друштву око питања религије, а нарочито Православне цркве која је вековима била наш ослонац егзистенције. Мећутим, добија се утисак као да смо у свом друштву о томе већ донели одлуку пред „судом разума”. Понашамо се као да Црква више нема у чему да нас помогне у освајању нових вредности које су нам потребне за прихватање живота као радости, са смислом и значајем. Јер, уколико би у свом истраживачком раду и наишли на историју Цркве, читамо је у неком другом смислу а не са оним интересовањем или отвореношћу нашег ума, или поверењем, кроз шта бисмо могли да разумемо како су прошле генерације у Њеном учењу налазиле ра зумевање за свој рад и оправдање напора и залагања које живот тражи; а данас за нас као да то више не значи ншнта.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф