У много чему не можемо да се жалимо на време у којем живимо, и поред низа недостатака које откривамо у себи и међу собом, али у сваком случају сасвим слободно можемо да кажемо да смо толико напредовали према прошлости, да оправдано сматрамо да смо срећније генерације од оних које су нам претходиле. Истина, то повлачи и низ моралних питања, а на првом месту разматрање колико имамо правсо да то изјавимо или колико смо ми лично заслужни за тај свој положај, а колико опет рад оних који су нам претходили. Унеколико се морално оправдавамо пред овим питањем кроз одговорност коју осећамо, свесно или несвесно, пред будућим генерацијама, да смо одговорни својим радом за њих као што су прошле генерације својим радом и напорима омогућили нам да имамо што данас користимо за усавршавање живота. Несумћиво је да су скоро сва данашња средства производње резултат напора претходних генерација, времена мање савршеног од нашег, на које се често веома неправедно осврћемо са осудом, критиком, а у једном неразумевању да су и те генерације учиниле оно што су могле у свом времену као што и ми то чинимо у свом. Места критици несумњиво да је било увек, у сваком времену, као што јој има места и данас и коју чујемо, и шта више и коју и тражимо, са великим подвлачењем да нам је потребна, да је оправдана.