Одобрили смо ову збирку добрих есеја „филозофског богославља” због једне посебне потребе која се осећа у нашој богословској средини а која је је морала да буде одавно задовољена. Сасвим је тачно, и то смо већ чули, да у православном богослављу не постоји традиција логичке аргументације схоластичког доказивања истина догмата. Указује се и на то да се у Православној Цркви није прошло кроз схолистичку кризу, нити Реформацију, нити Контра-реформацију; али сведоци смо и тога да се у Православној цркви данас пролази кроз опет једну посебну кризу, на коју се већ све чешће осврћемо, сматрајући да ћемо је успешно сусрести уколико и ми у оквиру свога догматског учења и искусгва, обратимо пажњу на интелектуално искуство свих хришћана који су кроз сличну кризу прошли или још пролазе.