српски

english


Владан Д. Поповић

Две културе и питање треће у светлости истине и догме о Светој Тројици (V)

стране: 22-30

Извод

У једном периоду црквене историје коначно смо поверовали да смо дефинитивно дошли до ступња на којем можемо да укажемо на јасне разлике које постоји између три основне хришћанске вероисповести. Видели смо да је то и сасвим тачно. Ми заиста и знамо зашто припадамо својој вероисповести и због чега нисмо друго него што јесмо, да исповедамо то што исповедамо. Трудимо се да разумемо оне који нису са нама; налазимо оправдање за деобе; подвукли смо да су ствар људске несавршености, слободе, али и моралне одговорности. Међутим, уколико се мало више заинтересујемо тим разликама наилазимо на одговарајуће препреке које нам не дозвољавају да јасно видимо разлике на које указујемо, као и да јасно разумемо своја делења. Препрека ове врсте, срећом, има доста. У једном погледу можемо да будемо и веома задовољни и поред тога што заиста и знамо за очигледне разлике које деле хришћане у њиховим веровањима и исповедањима. Али, због тога што можемо са сигурношћу да укажемо на та места која не дозвољавају да се повуче јасна одговарајућа линија између хришћанских вероисповести, на пример, до одрицања другима благодати лепоте хришћанског живота кроз исповедање његовог начина усвајања истина Откривења, даје нам могућност да говоримо и о јединству, као и да очекујемо да оно буде кроз рад на све јачем упознавању разлика у том јединству још очигледније. У сваком случају тај дух јединства, на првом месту, можемо да видимо у томе шта нам је дао као стварност, шта је произвео, и поред тога што се дели; јер нас деобе, подвукли смо то, прате као нека врста логике живота. Не можемо да споримо деобе и сукобе и у самој науци, пољу на којем систематизујемо резултате свога рада и истраживања, ти сукоби и неслагања су често унутар само једне једине научне дисциплине веома оштри, и у погледу метода рада, али, практично извесном логиком оне се савлађују и наука у целини води нас све вишим и вишим открићима задовољавајући како нашу радозналост тако исто и наше материјалне потгребе. Исто тако стоји и са целином хришћанског духа. Његово јединство постоји и оно је на првом месту изнад нас, наше несавршености и наших неразумевања суштине јединства. Али тај дух јединства, који је у залеђу нашег рада, као целине, у залеђу највиших духовних и моралних остварења у историји човечанства, произвео је ипак једно друштво које, и поред свих недостатака и несавршеносги, јесте руководеће у историји човечанства са својим идејама, са својом организацијом и могућношћу преображавања облика мишљења или рада.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф