српски

english


Владан Д. Поповић

Историја српског народа у проблематици аналитичке филозофије историје

страна: 1-21

Извод

Оно за шта бисмо могли да кажемо да нас карактерише као посебно ново у садашњем историјском моменту јесте несумњиво покушај да променимо ОСНОВУ или стање своје свести, са којом смо се до сада развијали, од почетка, од првих покушаја организовања свога слободног друштва. Ово је нови моменат у нашој садашњој савременој историји. Али у исто време у нашој садашњици то је и прошлост. То су питања будућности циљева, неговања оних великих духовних и моралних тежњи човечанства, великих визија за чији успех развоја нам је потребна и добра економска основа живота. Реч је у ствари о садашњици, њеним токовима, шта значе, од куда се појављују јер тај покушај да променимо нешто што смо до сада рачунали као супстанционално у свом животу и разумевању историје, нашег развоја, организовања, унапрећења и разумевања слободе, јесте толико радикалан да се поставља питање и корена тога захгева, оправдања и потребе. Тешкоћа је у томе што да бисмо могли да разумемо овај свој захтев треба да предпоставимо познавање свих узрока и последица; уобичајено је да тада идемо у прошлост, где их тражимо. Али тешкоћа је у томе да је у прошлости, у историји, толики број фасцинирајиеих чињеница, веза и односа, да је тешко доћи до неког поузданог резултата. Остајемо исцрпљени као и пред питањем да ли је Универзум затворен или отворен. Мећутим, ми ћемо видети да ово питање зависи добрим делом и од будућности, нашег односа према будућности при чему се ни најмање не прихватамо посла прорицања будућности, нити усвајамо икакву теорију или откривену законитост развоја историје. То је предмет расправе овог есеја.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф