Све су бројније студије о развоју прве хришћаноке државе. То је Источно Римско Царство или још популарније, названо од историчара, Византија. У овој, једној од последњих студија, добила је и толико оправдан поднослов Мајка Народа. Улога ове прве хришћанске државе у све новијим и бројнијим студијама све се више сагледа као и основни фактор развоја савременог света; констатује се, правно или административно ова држава данас не постоји, али је њен утицај и данас још жив. Тврди се то и у овој студији; желимо због тога да је и прикажемо. Истина, нећемо дискутовати о низу докумената, или оцена у погледу дипломатске активности ове државе, о нападу њених суседа на њу, разлога за то, као и њене одбране. То су питања о којима се још мора много рећи и у вези су са питањем национализма у овој држави. Нас међутим интересује основни став у овој новој студији Византије — њена улога као једног у почетку веома интернационализованог друштва, у развоју светске цивилизације чијим смо токовима већ неодбранљиво подваћеним и упућени циљу који нас вуче себу, ван наше контроле; то је циљ једног процеса усавршавања, то је наша цивилизација.