Црква као Божанска установа јесте пре свега изнад човека, а што значи да и њој човек у једном смислу не може ништа ни одузети а ништа ни додати као Божанској установи за њен опстанак. Њени смо чланови ми, слободна и разумна бића, због којих Она и постоји. Она служи нашем усавршавању. Због тога је Црква овде и у свету. Због тога смо и ми са своје стране, као Њени чланови, и одговорни за Њу, наравно у оквиру наше слободе коју такође кроз њу и гајимо. Због тога и има толико много догађаја у Цркви за које смо ми толико много одговорни, али који нису на оној моралној висини на коју нас Црква и позива. Добро познајемо ратове, делења или одвајања од Цркве, каткад су људска делења од Ње привремена, каткад делимична а каткад потпуна. То су и отуђења која су каткад масовна. Али уз све то увек је у Цркви гајена и тежња за Њеним јединством које је од суштинског значаја за Њу.