српски

english


Јереј Атанасије

Светосавски храм на Врачару у плану развоја и хуманизације нашег главног града

стране: 332-335

Извод

Са највећом радошћу увек читамо у нашој дневној штампи о развоју нашег главног града. Цео наш народ прати тај развој од почетка прошлог века са највећим интересовањем и огромном помоћи коју му даје за те. Са општим напретком тај је развој ове бржи и обухватнији. Оно што чинимо данас за овај наш главни град од пресудног је значаја за стотине година које долазе. У том погледу ми смо као генерација највише одговорни пред оним које долазе иза нас да приложе своје прилоге његовом усавршавању. Али није у питању само наша одговорност пред будућим генерацијама у погледу будућег физичжог изгледа нашег главног града. Има пуно аопеката о којим морамо водити рачуна да бисмо заиста конструктивно могли да кажемо и за себе да смо одговарајуће и логично продужили рад предходних генерација у развоју овог места у којем су концентрисани наши најважнији центри било науке, економике или културе васпитања. Јер главни град у једном народу има и свој психолошки значај по свом изгледу, урећењу, али и духовној атмосфери која се у њему развија. Можемо заиста са пуно оправдања да кажемо да је главни град једног народа, а то се даље преноси на све остале његове градове и сва друга насеља, и место или нека врста „експерименталне лабораторије" људских односа, опште хуманизације, пријатељске средине, у којој висока техника и аутоматизација треба само да служе „унутрашњем развоју личности", његовој слободи, његовом развоју укуса, лепоте и вредности живота, или да „групе" људи које у њему живе развијају и граде у себи и једно „примитивно" осећање корена, једна „примитивност'’, односно непосредност, која рационално мора да прати човека кроз цео његов живот, али у исто време и његову отвореност према свету и свим комуникацијама.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф