Ми се нећемо овде упуштати у дискусију колико од нашег схватања и разумевања прошлости зависи и наш поглед према будућности. То питање, и питање „узрока” и ,последице”, каква веза постоји мећу њима, не би било ни потребно истицати према задатку који је пред нама. Овде можемо да правимо уступак филозофији језика. Али оно што из историје видимо јесте да све већи и већи напор који улажемо у развоју појма слободе, уз његову реализацију, омогућава нам и све успелији развој на макојем пољу наше делатности. Све више разумемо зашто се људи удружују у затворене целине, све боље разумемо шта је то народ, шта је то култура, зашто напредујемо или зашто често и опадамо или заустављамо свој напредак. Све боље или све смо више заинтересовани анализама и објашњењима свега што се „једном десило” уз питање не само „како” већ и „зашто”. Све више осећамо значај науке и лепоте. У свему томе све више напредујемо уколико све дубље проничемо у смисао појма слободе; при чему откривамо и границе рационалног.