српски

english


Алекса Поповић

Јединство науке и уметности кроз религиозно васпитање

стране: 140-146

Извод

Кажемо да је догма о Св. Тројици историјска чињеница. То тврдимо или можемо тако да кажемо на основу веома лаког запажања како ова догма са својом откривеном истином или са својом идејом, мећу свим другим идејама у историји развоја човековог стварања, или његове културе, заиста представља основ одлучујућем човековом напретку. Али када кажемо да је ова догма историјска чињеница онда морамо да утврћујемо или подвучемо да она није само историјска чињеница која лежи у нашем уму, било као ствар прошлости или као акт вере, ствар будућности, већ и да укажемо уз све то да ова догма или њена истина лежи и као историјска чињеница, у исто време или на првом месту, у самој структури свега, целокупног кретања људске мисли или свега што је у покрету у овом свету у којем смо. Ми заиста запажамо из низа појава, у феноменологији свега, како је догма о Св. Тројици заиста систем, симетрија, или структура, кроз коју мора да се мисли, желели ми то или не. То видимо и из опште историје, али и из историје науке, уметности, односно из саме науке, њене методологије, као и уметности. Овде ћемо се опет осврнути на такав један проблем у којем такоће налазимо како се ова догма изражава као истина, или као структура кроз коју се он мора да развија или решава.

УДК:

нема

преузми пдф